IZA KULISA 11. SERBIA FASHION WEEK-a (VOLONTIRANJE I UTISCI)

Postoje tekstovi za koje nekako oduvek znam da ću ih pre ili kasnije napisati. Ovo je upravo jedan od takvih. Za modu mi nikada ne nedostaje inspiracija i ne može se desiti da "nemam vremena".Ovo nije tekst o volontiranju već o ljubavi prema umetnosti i ljubavi prema ljudima. Serbia Fashion Week je događaj koji sam s nestrpljenjem iščekivala čitave godine (budući da sam u aprilu zakasnila sa prijavom za volontere, a i nisam bila u mogućnosti da ispratim sve revije i propratna dešavanja) i koji je na mene ostavio, kako sam i očekivala, izuzetno pozitivan utisak. Štaviše, ova manifestacija je nešto što će mi u sećanju ostati kao najlepša uspomena iz 2018. To ne znači da je sve proteklo najsjajnije, ali svakako znači da je u pitanju jedno od posebnih i dragocenih iskustava u mom životu, jedno od onih koja se pamte.

ZAŠTO VOLONTIRANJE I ZAŠTO BAŠ SERBIA FASHION WEEK?

Svesna sam da veliki broj ljudi ima predrasude o volontiranju, tj. ne razume ovaj termin na pravi način. Za mene je volontiranje (u mom slučaju, na kulturnim manifestacijama jer je to nešto o čemu najviše volim da pišem) još jedna prilika da radim na sebi, prilika za lični rast, promene na bolje i nove spoznaje. U nekim prethodnim tekstovima spominjala sam već da sam neretko imala probleme zbog svoje zatvorenosti i straha od ljudi. Vremenom, to se postepeno menjalo. Pisanje mi je otvaralo neke nove horizonte i povezivalo sa ljudima koji razmišljanju na sličan način. Korak po korak, uviđala sam koliko smo svi sličniji nego što mislimo. A onda sam odlučila da postavim pred sebe još neke izazove. Najlogičniji način bio je upravo volontiranje na manifestacijama koje će me povezati sa ljudima koje interesuju iste stvari. Prvi put sam volontirala na EXIT-u, ove godine sa sjajnom ekipom. Svakodnevno smo se zabavljali i igrali poput dece. Iako sam pomerila neke svoje granice, znatiželja nije nestala. Naprotiv. Stalno sam dobijala nove ideje. Znatiželja je zapravo onaj magični, "tajni" put ka kreativnosti. Postoji jedan sjajan tekst o volontiranju na blogu "Snovi u koferima" koji vam od srca preporučujem (jer navela sam svoj najveći razlog zbog kog sam se odlučila za ovakvo iskustvo, a ovde ćete pronaći mnoštvo razloga i, iskreno se nadam, inspiracije).

https://snoviukoferima.com/2017/08/17/zasto-i-kada-da-volontiras/

Kao što rekoh, ovo neće biti tekst o volontiranju, već o ljubavi prema umetnosti i ljubavi prema ljudima. Moda je za mene oduvek umetnost. Dakle, nikada se nisam ubrajala u "trendseterke", slepo pratila kako se oblače poznate ličnosti, čak se, moram priznati, dešavalo da ne znam šta je sve "u trendu" određene sezone. Ali, uvek sam bila opčinjena svetom stila- nabavljala sve aktuelne brojeve domaćih licencnih ali i stranih modnih magazina kao što su "Elle", "Harper's Bazaar", "Vogue", "Porter", "Marie Claire" (kakvo oduševljenje kada se pre mesec dana pojavio kod nas), iščekivala reportaže sa nekih evropskih nedelja mode u emisiji "Lice i potpetice" na RTS-u, nisam propuštala ni jednu epizodu "Stila" Jelene Gajšek, Fashion Tv je pored MTV-a, nešto što je bio neizostavan deo "tv repertoara" u mom domu, a knjige o modi i umetnosti definitivno zauzimaju najveći deo moje police sa knjigama koje mi posebno znače. Za razliku od većine lifestyle blogerki, nisam počela blog modom pa ga nadograđivala drugim sadržajima, već obratno. Sve sfere umetničkog izražavanja nekako su mi bile primamljivije, posebno književnost. Interesovanje za modu nekako se desilo spontano, kako to obično i biva kada je neko (previše) radoznao; da ne kažem- kada nekoga zapravo zanima SVE. 

No, drugom prilikom ću nadugačko o tome kada sam se i kako zaljubila u modu. Naravno, znala sam za Serbia Fashion Week i pre nego što sam došla u Novi Sad. Kada sam u aprilu prisustvovala svečanom otvaranju 10. SFW u Dunavskom parku, poželela sam jače nego ikad da radim (bilo šta - doslovno!) na ovoj manifestaciji. Zapravo, poželela sam da osetim onu atmosferu koja vlada "iza" svega onoga što kao publika možemo da vidimo. Već tada sam znala gde ću provesti sedam dana krajem novembra ove godine.

Kada sam otišla na razgovor koji je usledio nakon online prijave za volontiranje, uopšte nisam imala ideju o tome na koji način se odlučuje šta će ko od volontera raditi niti predstavu o tome koliko organizacije ovakav događaj zapravo zahteva. Kako dve godine vodim svoj blog, a već neko vreme  se bavim i novinarstvom, možda nije trebalo da me iznenadi mejl koji sam dobila nekoliko dana nakon razgovora- bilo je to obaveštenje da ću, sa još nekoliko devojaka, biti u PRESS sektoru, kao i poziv na konferenciju za medije povodom 11. SFW nakon koje je trebalo da napišemo saopštenje o istoj. Ipak, taj mejl me je iznenadio, i to veoma prijatno! Pretpostavljala sam šta to podrazumeva. Već sama pomisao na to da ću biti u prilici da od mnogih dizajnera čujem detalje o njihovim kolekcijama i inspiracijama, mislima i stvaralačkim procesima, ljudima koje su birali da nose njihove kreacije, delovala je prilično nestvarno i istovremeno, očaravajuće. 

"SEĆANJE, TUGA I LEPOTA" U GALERIJI MATICE SRPSKE

Hram umetnosti i mesto kome, od 2014. kada sam prvi put kročila, nisam slutila koliko puta ću da se vraćam. A emocije uvek iste, možda baš poput naziva same izložbe akademske slikarke Ivanke Jevtović kojom je i otvoren 11. Serbia Fashion Week- "Sećanje, tuga i lepota": zapravo, ponos zbog činjenice da pripadate narodu koji je ostavio takvo kulturno nasleđe u vidu remek-dela slikarstva i vajarstva, tuga i nekakva seta zbog svega kroz šta je taj isti narod prolazio vekovima unazad, ali i LEPOTA kada pogledate sve te ljude koji se umetnosti vraćaju, kojima je ona potreba i UTOČIŠTE. 

Ovde sam upoznala sve devojke sa kojima ću u narednim danima i sarađivati. Prvi dan doneo je i prvi zadatak koji je podrazumevao snimanje izjava (nešto što smo tog dana zajednički radili) predsednice Nacionalne komore za modu Srbije i "Serbia Fashion Week-a", Svetlane Horvat i autorke ove divne, emotivne izložbe, Ivanke Jevtović, a potom pisanje izveštaja o otvaranju. Bilo je veoma zabavno, ali kao što znate, izveštaji i saopštenja često su malo suvoparna, pa je upravo blog sjajan način da pišem detaljnije i subjektivnije o svojim utiscima. 

"Tuga, sećanje i lepota" jeste zapravo kolekcija inspirisana heroinama Prvog svetskog rata poput Nadežde Petrović, Milunke Savić, Danice Jovanović; svim onim ženama koje je odlikovala ogromna hrabrost i koje su podnele velike žrtve i predstavlja omaž upravo njima, zapravo, kako je sama autorka istakla, samo je pokušaj da im se 'odužimo'              (odajući im počast) za sve ono što su učinile za nas. Modeli su inspirisani srpskom vojnom uniformom i narodnom nošnjom, stilizovani u ženski model visoke mode, a ukrašeni ornamentima u obliku srca trodimenzionalnom asocijacijom na ordenje kao ukras. 

" Kolekcija je inspirisana srpskom vojničkom uniformom iz Prvog svetskog rata i narodnom nošnjom. Tu dolazi preklapanja elemenata. Srbija se uvek  nalazi između rata i mira.Vizantijsko srce na uniformama simbol je naših manastira koji su tu gde god mi bili. Vizantijska srca su verni prikaz onih sa naših fresaka, nisu imrpovizovana. Ovo je način da odamo počast srpskim heroinama. Koliko god srca da napravimo, nemoguće je da im se  odužimo za sve što su žrtvovale i učinile za naš narod, one su simboli Velikog rata , a na ovaj način im odajemo zahvalnost za sve što su  učinile ", govorila je slikarka Ivanka Jevtović sa sjajem u očima koji teško da mogu bilo kojom rečju opisati i uz napomenu da je, na neki način, dužnost svakog umetnika da čuva sećanje na tradiciju svog naroda i ljude koji su dali doprinos nesagledivih razmera nacionalnoj istoriji. 

PRVI REVIJALNI DAN U ZNAKU GLAMURA, ETNO MOTIVA, PIROTSKIH ŠARA I TRENDI PRINTOVA

Konačno je došao i taj 23. novembar, dan kome su se sasvim sigurno, modni sladokusci posebno radovali. Pogađate, počinju revije! Prvi revijalni dan otvorile su Mira i Božica Cvetković (brend MB Contur) ženstvenim modelima glamuroznih haljina u crvenim i crnim tonovima. Manekenke su, simbolično, u skladu sa kolekcijom koja odiše seksipilom, ženstvenošću i elegancijom pistom prošetale noseći u rukama po jednu crvenu ružu, dok su prisutni uživali u nesvakidašnjim kreacijama uz stihove pesme "Desert Rose" koja se mogla čuti u pozadini. 

Revije koje su mene svakako ostavile bez daha jesu one koje su usledile - revije Silvane Tošić (Etno Glamur by Silvana) i Jovanke Radovanović (Jovanka Radovanović Couture). Dizajnerka i novinarka RTS-a Silvana Tošić predstavila je zanimljivu kolekciju inspirisanu ručnim radom i pirotskim ćilimom:

- Dizajn je moja ljubav još od početka srednje škole. Ja sam unuka tkalje. Moja baka je bila tkalja pirotskih ćilima, pa sam ja odrasla uz razboj i ćilime, to mi je u genima. Studirala sam istoriju, a tradicija i kultura su moja velika ljubav. Za mene to pre svega ima veliku emotivnu vrednost jer smatram da je jako bitno sačuvati kulturno nasleđe i vrlo predano radim na tome- rekla nam je Silvana u press room-u, vidno zadovoljna što je publika zaista veoma emotivno reagovala na kolekciju koju je, pre SFW-a, predstavila i u svom rodnom gradu.

Na poslednjoj reviji u prvom bloku svoj rad prikazala je dizajnerka Jovanka Radovanović. Modeli su veoma ženstveni, koloritni, a posebno se izdvajaju pletene haljine kao jedan od najtraženijih odevnih komada za jesen i zimu. Evo šta nam je Jovanka rekla o svojoj kolekciji:

- Reč je o ručnim radovima od prirodne vune koja je na ovim prostorima dugo služila isključivo u termičke svrhe. Međutim, ja sam verovala da ću vunu približiti mladima kroz zanimljive i koloritne kreacije, što je jedinstveno na ovim prostorima. Služim se tehnikom škriljaca, reljefnim tehnikama, tehnikom ispuštenih žica, nešto što nije tipično za naše prostore. 

Želela je da približi vunu mlađim generacijama i barem prema mom mišljenju, uspela u tome, jer ja bih rado ponela svaku od prikazanih haljina. Iako joj je, kako kaže, moda hobi i razonoda (budući da se njome bavi u slobodno vreme), verujem da joj je i velika ljubav i strast budući da je nemoguće ne primetiti koliko je ljubavi utkano u svaku kreaciju.

Drugi blok revija prvog dana sam nažalost propustila, jer sam bila zauzeta pisanjem o prvom delu koji je bio moj zadatak. A onda, za kraj, jagodica na torti- dugoiščekivane revije Marije Šabić i Boška Jakovljevića! 

Nećete mi zameriti što ću se fokusirati na reviju Marije Šabić (zaista bih mogla da napišem deset tekstova o SFW-u) jer ću se potruditi da ukratko opišem samo svoje najpozitivnije utiske.Svi su navikli da su glamurozne haljine Marije Šabić uvek ne samo za one "posebne prilike", već i za crveni tepih, ali nas je poznata dizajnerka iz Subotice ponovo oduševila! U jednoj od kreacija blistala je Olivera Balašević koja je pokazala da su šarm, suptilni seksepil, elegancija i energija u stavu, te da samo posebne žene mogu na pravi način izneti posebne haljine. Ukoliko ste ispratili događaj, verovatno ste zapazili ono što su portali prenosili kada je u pitanju izjava Marije Šabić, a ja bih ovde istakla nešto što je meni privuklo posebnu pažnju. Naime, na pitanje "ko danas diktira modu" koje je inače trebalo da bude tema sutrašnje panel-diskusije u okviru SFW-a, dizajnerka je imala veoma interesantan odgovor iz kog smo mogli nešto i da naučimo:

- Možda čak i biznis diktira modu. Naravno da ima autorskog upliva i umetnika, ali nažalost žene ne predstavljaju design mejkere u modi, one su više neka radna snaga koja nije previše uključena u donošenje odluka i neke politike mode, ali verujem da će se to promeniti. Ja se pre svega dobro zabavljam radeći svoj posao, uživam u svom poslu i mogu reći da je divno biti kreativan, makar i malo, jer kada makar malo pomerite granice i ako nekad nekom zasvetlite makar i na kratko, mislim da moje postojanje u modnom svetu nije bilo uzalud.

Deo ovog odgovora smatram ozbiljnom lekcijom iz kreativnosti! Oduševljena! 

LJUBAV I POZITIVNA ENERGIJA POMERAJU GRANICE 

Pored revija, ono što me na SFW oduševilo jeste činjenica da je neverovatno mnogo ljudi uložilo svoju energiju kako bi jedan projekat koji nas na najbolji mogući način predstavlja u svetu, uspeo! Bez ulepšavanja. Zaista, toliko mladih ljudi koji su svakodnevno tu. Iz različitih razloga- možda pomeranja ličnih granica, ljubavi prema modi, upoznavanja i druženja, kvalitetno provedenog vremena.... Nevažno. Važno je da su davali sve od sebe da sve izgleda savršeno. Naravno da publika koja dođe na revije često i ne pretpostavlja šta se sve dešava "iza". A "iza" je veoma dinamično, naročito u sektoru u kom sam bila. Sve vreme se nešto dešava i često jedva sve postižete. Ali, u tome i jeste lepota! 

Drugog revijalnog dana stigla sam nešto ranije nego inače kako bih prisustvovala panelu "Ko diktira modu?" na kome su učestvovali dizajner Igor Todorović, gl. i odg. urednik Harper's Bazaar-a Petar Janošević, novinarka i spisateljica Jelena Bačić-Alimpić i influenserka Anastasija Đurić. Odgovori na pitanje "ko diktira modne trendove" su različiti i ne bih rekla da postoji konačno rešenje (iako bih možda mogla ceo jedan tekst posvetiti tome iz svog ugla) , ali ono što mene raduje svakako je činjenica da modni magazini (koji napominjem, nisu samo magazini o modi) opstaju. Možda nam je, prema mom mišljenju, najtačniji odgovor na ovo dao Boško Jakovljević prethodnog dana kada je rekao da modu diktiraju i film, i muzika, i okruženje, i grad u kome živite i mnoštvo faktora na koje se na kraju dodaje neki lični pečat. Svakako, razmislite o ovom pitanju.

Uživala sam u revijama Sanje Bobar, Jovane Živković, Suzane Perić, a svakako su zapažene revije imali i italijanska dizajnerka Vanessa Mach i francuski dizajner i podpretsednik SFW-a, Emeric Francois. Ipak, drugi revijalni dan za mene će ostati upamćen po reviji srpske dizajnerke iz Niša, Milice Tričković.

Milica je prikazala kolekciju inspirisanu srpskom srednjovekovnom hrišćanskom umetnošću. Sama je istakla da, uprkos sjajnim reakcijama na Milano Fashion Week-u i to od strane stručnih ljudi iz modnog sveta, kod nas ima oprečnih reakcija (što je, bićete saglasni, i očekivano). Međutim, njena kolekcija je jedna od (prema mom mišljenju, naravno) najboljih koje smo videli u ovom izdanju Nacionalne nedelje mode. 

SRPSKI DIZAJNERI "OSTAVILI SRCE NA PISTI"

Meni, a verujem i većini ljubitelja domaćih modnih dizajnera najzanimljiviji bio je poslednji revijalni dan. Pored slovenačke dizajnerke Sanje Veličković i mladih dizajnera ispred Art Future Design School iz Rusije, uživali smo u revijama istaknutih srpskih dizajnera- Nataše Župac, Katarine Andrejić, brenda Kadet, Bate Spasojevića i Igora Todorovića. 

Vesele boje i sama pojava Sanje Veličković na samom početku napravile su sjajnu atmosferu u publici. Boje koje su dominirale njenom kolekcijom- crna, bela i žuta, simbol su ljudske različitosti u kojoj je zapravo istinska lepota. 

Ovog puta najpozitivniji utisak na mene ostavila je kolekcija "Azbuka" domaće dizajnerke Nataše Župac. Ova kolekcija inspirisana je srpskom tradicijom i kulturom. Uz zvuke naše tradicionalne muzike, pistom su prošetali modeli koji su nas na trenutak vratili nekoliko vekova unazad i pružili jedinstvenu priliku da uživamo u kreacijama koje ističu pravu prirodu svake žene vraćajući joj ženstvenost:

" Kolekcija Azbuka inspirisana je našom narodnom nošnjom i našom kulturom i običajima. Mislim da je moda neodvojiva od umetnosti i istorije, jer- to smo mi. Trudim se da svojim doprinosom u modi utičem na svest o tome da svojim oblačenjem i stavom govorimo mnogo o sebi i da bi trebalo da budemo ponosni na ono što jesmo", istakla je Nataša nakon revije.

Novembarsko izdanje Nacionalne nedelje mode završeno je revijom Igora Todorovića, kojem je ovo prva revija na Serbia Fashion Week-u. Kolekcija Secret garden metaforično predstavlja mali vrt svakog od nas u kom krijemo sve svoje emocije i tajne. Ova kolekcija visoke mode bila je predstavljena na šangajskoj nedelji mode u Kini, a sada, po prvi put, u Srbiji. 

Iako bih o 11. SFW-u mogla da pišem danima (možda i onoliko dana koliko je manifestacija trajala), vreme je za zaključak. Kao što sam napisala na samom početku, daleko od toga da je sve proteklo najsjanije i da, milion puta sam bila veoma nervozna i izgovorila da više nikada neću raditi ništa slično. Naravno, kada se euforija "stišala" i kada sam sama sa sobom sumirala utiske, shvatila sam da jedva čekam april i 12. Serbia Fashion Week. I da želim da ponovo proživljavam istu radost, strast, euforiju, entuzijazam, pa i jurnjavu, stres i pozitivnu tremu. Jer moda vam uđe u krv, moda je adrenalin i strast! Dakle, naredni put ponovo utisci, bilo da se nađem u publici ili ponovo u press room-u,(ili gde god) ali, verujem, u nešto kraćim tekstovima podeljenim na sve dane pojedinačno. 

Mislim da ne moram posebno da napominjem da sam svakog dana zaista uživala u društvu divnih devojaka koje dele potpuno istu strast prema modi i svemu lepom (a verujte, ima dosta toga lepog)  što modna industrija nosi. 

P.S. Volontiranje (na bilo kom velikom i značajnom događaju) UVEK preporučujem jer se osećaj ispunjenosti, zadovoljstva (sobom), ushićenosti pomešane sa nekakvim čudnim spokojem kada se sve završi, ne može uporediti ni sa jednim osećajem na svetu!