OČARAVAJUĆI ROMANI O LJUBAVI I UMETNOSTI

Jesen nam lagano kuca na vrata, te će svakako biti više prilika da svoje slobodno vreme posvetimo uživanju u umetnosti reči. Ukoliko volite one priče u kojima se ljubav i umetnost prepliću ( zapravo gotovo uvek se prepliću jer je dosta velikih umetničkih tvorevina inspirisano upravo ljubavlju), ne sumnjam da ćete u ovim romanima uživati, bilo da ih čitate u svojoj udobnoj fotelji ili krevetu uz šolju čaja dok napolju budu lagano vejale sitne pahulje ili možda na nekoj klupici u parku ili pored reke uz zvuk opalog lišća pod nogama.

„Mali flautista“, Eduardo Mane ( Laguna)

Priča o strasnoj vezi između čuvenog slikara Eduara Manea i mlade umetnice Eve Gonzales

Ukoliko želite da upoznate Pariz iz Drugog francuskog carstva, veličanstvenog perioda francuske umetnosti kada su stvarali vrhunski pisci, slikari i kompozitori: Emil Zola, Klod Mone, Edgar Dega, Ogist Renoar, Franc List, Gistav Flober i mnogi drugi, ovaj roman sigurno nećete ispuštati iz ruku od prve do poslednje stranice. Kako sam autor kaže na početku knjige, možda nije sve istinito u ovoj priči, ali STRAST jeste. Strast koju dvoje ljudi dele prema istoj umetnosti. Strast koja je rasplamsala inspiraciju za neke od najlepših slika. Ovo je jedna od onih priča čiji kraj nestrpljivo iščekujete, ali ipak, sve vreme uživate u svakom pročitanom poglavlju. Priču o strasnoj vezi slavnog slikara Eduara Manea i njegove učenice, mlade umetnice Eve Gonzales, pripoveda njena sestra, Žana.

„ Evita...“ Ruke nam se prepliću. Šake se dodiruju i hvataju čvrsto jedna drugu. Naginjemo glave, skoro se dodirujemo šapućući što tiše. Dva siročeta u oluji. Naši omiljeni likovi. Splav na pobesnelom moru. Oluja koja ne staje. Svet se preokrenuo, planine se ruše. Pa ipak... Zaštićene smo od svih pretnji. Jedna Romkinja, prijateljica tetke Dolores, odavno je predvidela: „Nikada se ništa neće desiti ovim dvema devojkama ako ostanu zajedno. Privržene jedna drugoj čvrstom ljubavlju. La suerte guia las... Sreća je uz njih. Jedna besana noć. Pričale smo do zore. Sve je izrečeno. Zraci zore probijaju se kroz venecijanske zavese na prozorima moje spavaće sobe. Ne znam da li govorim u snu. Ne znam da li govorim ono što ovde pišem... „Šta očekuješ od njega, Eva?“ Da li ona spava? Da li ona govori u snu?„ Ništa Žana. Ništa. Ono što može da mi da. Kad može da mi da. Živimo od dana do dana, kao cveće koje toliko voli. ' Pogledaj ovaj buket ljubičica', rekao mi je. ' Moram brzo da ih naslikam pre nego što uvenu.' Ja sam, verovatno, ta purpurna ljubičica jednog dana. Ne znam. Ali, šta god da se dešava, Žana, ma šta da se desi... Uvek ću biti zahvalna nebesima što su Manea nanela na moj put.“

„Violinista iz Venecije“, Alisa Palombo ( Laguna)

„Violinista iz Venecije“ je priča o Vivaldiju, ali i priča o zabranjenoj strasti, čaroliji muzke, ambiciji i pronalaženju snage da se iznova zaljubimo u život i umetnost, ali i pomirimo sa onim što život donosi kada neka ljubav prestane. Autorka Alisa Palombo, koja je diplomirala engleski jezik i kreativno pisanje, a studirala je i klasičnu muziku, u intervjuu koji je dala povodom objavljivanja ove knjige koja je inače njen prvi roman, rekla je: „Oduvak sam volela i mjuzikle. U tinejdžerskom dobu sam zavolela hevi metal (na koji me je podstakao otac kad mi je kupio „Paranoid“ od Black Sabbath, imala sam 15 godina) i danas mi je najdraži žanr. Svirala sam klavir i malo violinu (violinu kao deo istraživanja za knjigu), ali kao što sam pomenula gore, pre svega sam pevač. Klasična muzika je počela da me zanima još dok sam bila na studijama i svideo mi se klasični repertoar opere i duhovne muzike. Muzika mi je najvažnija stvar u životu, pored pisanja. Čak i ako ne pišem o muzici, kao u „Violinisti“, muzika je do procesa; pravim plej liste za sav posao kojim se  trenuto bavim, i pronalazim pesme koje odgovaraju svakoj prilici. Mora da se čuje muzika u pozadini i kad pišem.”  I zaista, kroz čitav roman kao da vam je sve vreme u ušima neka prijatna muzika koja približava umetničku atmosferu Venecije 18. veka.

“Plamen. Tako pamtim Antonija Vivaldija- plamen njegove riđe kose, plamen sveća što je istrajno svetlucao oko njega dok je komponovao kasno noću, vatra koju bi u ognjištu zapalio po hladnoj, mračnoj zimi, crvenonarandžasti odsjaj što mu obasjava nagu kožu, strast s kojom je svirao violinu, takva strast da se ne bih iznenadila ni da su zaplamsali i žice i gudalo. Muzika je jedinstvena strast; ona obuhvata, prožima, opseda. Deliti tu strast s još nekim bićem znači uvećati je, stvoriti bliskost kakvoj ništa nije nalik. Vivaldi je u moj život uneo vatru, strast, vrelinu. Postojalo je vreme kad sam -bez njega- bila sleđena; kad sam bila kao leš sahranjen u grob od leda. A sad kad ga nema, svet je opet hladan. Ipak, Vivaldi nije nestao zauvek. Živi u muzici koju je napisao i u mojim uspomenama. Ali sa zadovoljstvom koje donosi sećanje uvek, čini se, dolazi i bol; a ako sam nešto naučila živeći u Veneciji- u ovom divnom, neuporedivom gradu vode i maski i obmane-onda je to činjenica da i zadovoljstvo i bol moramo proživeti najbolje što umemo.

“Rodenova ljubavnica”, Heder Veb (Laguna)

Dirljiva priča o burnoj, strastvenoj vezi između čuvenog vajara Ogista Rodena i Kamij Klodel, njegove učenice, muze i velike ljubavi

Ovaj slojevit istorijski roman odvešće vas put Pariza devetnaestog veka i dočarati život devetnaestogodišnje Kamij Klodel, koja u grad umetnosti dolazi kako bi pokušala da ostvari svoje snove i postane slavna vajarka. Međutim, nije sve onako kako je očekivala. Dok kritičari osporavaju njen talenat nazivajući je imitatorkom i osuđuju senzualnost njenih skulptura, ona inspirisana ljubavlju i strašću koju upoznaje sa Ogistom Rodenom, zajedno sa njim stvara dela koja će pomerati granice u shvatanju moderne umetnosti. Naravno, ova ljubav, ali i Kamijina želja da njen talenat bude prepoznat biće suočene sa mnogobrojnim izazovima. Ukoliko želite da saznate da li će Kamij morati da bira između svoje dve velike ljubavi i strasti, možda pronaći način da ih pomiri ili će se desiti nešto što će trajno promeniti njen život, otkrijte što pre ovu fenomenalnu knjigu koja će vas, sigurna sam, oduševiti!

“…Kamij uđe u kafe ‘Ormon’ , a za njom Roden. Došao je da je obiđe- ceni njen rad! U grudima joj je treperilo od uzbuđenja. Mesje Roden joj izvuče stolicu i ona sede praveći se da ne primećuje kako je prati pogledom. To što je naišla na njegovo odobravanje ispunilo ju je ponosom, ali nije želela da bude rob u njegovoj radionici ma koliko da je naučila otkako im se pridružila. Možda bi ipak mogla da izdrži još malo…ako je zamoli. Nije uviđala koliko joj je nedostajalo njegovo lice za ovih nekoliko nedelja koliko nije odlazila na posao. Poručili su svinjski file s krompirom i povrćem i crno vino. “Kako napreduju ‘Vrata’?”, upitala ga je. “Pretpostavljam da ste i dalje u paklu?” Od srca se nasmejao. Baš je volela da ga zasmejava. Njega izgleda nisu odbijali njen provincijski govor i drska priroda-što je dobro jer nije imala nameru ni zbog koga da se menja. Znala je ko je…”