Sve što smo naučili u detinjstvu i ne smemo nikada da zaboravimo!
Puteva ima trista da se ode iz detinjstva. A samo se retki sete da ostanu večno dete, rekao je veliki Mika Antić, a trebalo bi da se podsetimo svakodnevno. Postoje neke stvari koje tokom života zaboravljamo, a ne bismo smeli. Oni retki koji uspeju da sačuvaju dete u sebi, zaista žive ispunjenije i kvalitetnije.
POVERENJE
Kada su nas učili da govorimo i hodamo, prepuštali smo se jer smo im beskrajno verovali. Poverenje se dakle, najpre uči u porodici. To je, na neki način, naš prvi socijalni kontakt. Tako se upoznajemo sa svetom. Tokom odrastanja, shvatamo naravno, da nisu baš svi ljudi sasvim dobronamerni i blagonakloni prema nama i naši stavovi se menjaju. To je potpuno u redu, sve do trenutka kada pređe u stvaranje "ograde" od sveta. To nikako nije dobro. Dešavaće se da budemo povređeni, ali izuzetno je bitno da znamo kada bi trebalo nekom da pružimo šansu. Ukoliko smo baš uvek na oprezu i konstantno nepoverljivi, može se dogoditi da propustimo neke fenomenalne ljude koji bi nam možda pružili neke drugačije uvide, drugačije poglede na stvari, neku vrstu inspiracije, podrške, a možda je reč i o našim "srodnim dušama". Ne smemo zaključavati svoje srce zbog nekoliko ljudi koji su nas izneverili i razočarali. Setite se da su, na kraju, i oni samo ljudi. Ljudi kojima su, baš kao i nama, neophodni ljubav i pažnja.
PRAŠTANJE I DELJENJE
Setite se samo igre sa svojim drugarima iz detinjstva. Čak i kada smo se ljutili jedni na druge ili svađali zbog sitnica, brzo bismo to zaboravljali i nastavljali da se igramo. Zbog toga što nam je kao deci ljubav bila važnija od ponosa. Postoje stvari preko kojih ne bi trebalo prelaziti i naravno da postoji nešto što nazivamo pragom tolerancije. Ipak, često dolazimo u sukobe zbog sitnica i suštinski nebitnih stvari. Ponekad nam je suviše teško da kažemo "Izvini". A za nas bi bilo mnogo bolje da pre svega naučimo da oprostimo sebi, a onda i drugima. Živeli bismo spokojnije i bezbrižnije!
Nikada ne zaboravite da je sve ono što imamo vredno samo ukoliko to imamo sa kim da podelimo!
IGRA
Život je igra! Toga bi trebalo da se setite uvek kada vam je, iz bilo kog razloga, teško. Zaboravili smo, ali kada smo bili deca, prepreke su za nas bile IZAZOVI. Uvek bismo našli način da sastavimo slagalicu, napravimo velelepni dvorac od peska, preskočimo lastiš, nacrtamo i obojimo bilo šta iz svog sveta mašte. Suština je da nerešivi problemi ne postoje. Svaki problem ima rešenje, samo bi trebalo posmatrati iz više uglova i pronaći ono pravo. Ako nam nije bilo teško da to učinimo nekada, zašto bi bilo sada? Sve je u našem pogledu na svet. Ako se beskrajno zabavljamo radeći nešto ( što nas suštinski ispunjava), nemoguće je da to ne pruži dobre rezultate. Ponekad ćemo u igri zvanoj život gubiti ( kao i u svakoj igri), a ponekad dobijati. Važno je da se setimo da nikada ne smemo da odustanemo!
OSMEH
Možda njime nećete uspeti da promenite svet, ali nikako ne dozvolite da svet promeni vaš osmeh! Setite se onih situacija kada ste kao mali plakali jer trenutno nemate nešto i trenutka kada bi vam odrasli momentalno "skrenuli pažnju" na nešto drugo, nešto lepo, bilo da je u pitanju osmeh neke vama veoma drage osobe, lep cvet, bilo šta! Verovatno ste istog trenutka počinjali da se smejete. Svaka situacija ima neku svoju vedriju stranu ili je barem možete "okrenuti na šalu" i osmehnuti se. Ništa ne košta, a puno znači, pre svega vama samima! Uvek postoji barem jedan razlog za čistu radost i jedan osmeh.
RADOZNALOST
Još uvek je svaki dan prilika da naučimo nešto novo. Ceo život je prilika da neprekidno učimo nove stvari. Ne obazirite se ukoliko vam kažu da ste "potpuno podetinjili" ukoliko odlučite da se sada oprobate u nečemu u čemu još uvek niste imali prilike. Veoma je važno da uvek imamo volju da učimo.
SNOVI
Ništa nije ostvareno što prethodno nije odsanjano! Znam da često deluje nerealno, ali pomislite : zar nije sve što vidimo, sve što postoji, najpre bilo ZAMIŠLJENO? Zar nije najpre postojalo u nečijoj glavi? Npr. slike, građevine... prvo imamo neku skicu, maketu, imamo zamisao... VIZUALIZUJEMO... a tek nakon toga krećemo u akciju ostvarivanja! Tako je sa svim ciljevima u životu. Zbog toga nikada ne bi trebalo da prestanemo da sanjamo!
POVERENJE
Kada su nas učili da govorimo i hodamo, prepuštali smo se jer smo im beskrajno verovali. Poverenje se dakle, najpre uči u porodici. To je, na neki način, naš prvi socijalni kontakt. Tako se upoznajemo sa svetom. Tokom odrastanja, shvatamo naravno, da nisu baš svi ljudi sasvim dobronamerni i blagonakloni prema nama i naši stavovi se menjaju. To je potpuno u redu, sve do trenutka kada pređe u stvaranje "ograde" od sveta. To nikako nije dobro. Dešavaće se da budemo povređeni, ali izuzetno je bitno da znamo kada bi trebalo nekom da pružimo šansu. Ukoliko smo baš uvek na oprezu i konstantno nepoverljivi, može se dogoditi da propustimo neke fenomenalne ljude koji bi nam možda pružili neke drugačije uvide, drugačije poglede na stvari, neku vrstu inspiracije, podrške, a možda je reč i o našim "srodnim dušama". Ne smemo zaključavati svoje srce zbog nekoliko ljudi koji su nas izneverili i razočarali. Setite se da su, na kraju, i oni samo ljudi. Ljudi kojima su, baš kao i nama, neophodni ljubav i pažnja.
PRAŠTANJE I DELJENJE
Setite se samo igre sa svojim drugarima iz detinjstva. Čak i kada smo se ljutili jedni na druge ili svađali zbog sitnica, brzo bismo to zaboravljali i nastavljali da se igramo. Zbog toga što nam je kao deci ljubav bila važnija od ponosa. Postoje stvari preko kojih ne bi trebalo prelaziti i naravno da postoji nešto što nazivamo pragom tolerancije. Ipak, često dolazimo u sukobe zbog sitnica i suštinski nebitnih stvari. Ponekad nam je suviše teško da kažemo "Izvini". A za nas bi bilo mnogo bolje da pre svega naučimo da oprostimo sebi, a onda i drugima. Živeli bismo spokojnije i bezbrižnije!
Nikada ne zaboravite da je sve ono što imamo vredno samo ukoliko to imamo sa kim da podelimo!
IGRA
Život je igra! Toga bi trebalo da se setite uvek kada vam je, iz bilo kog razloga, teško. Zaboravili smo, ali kada smo bili deca, prepreke su za nas bile IZAZOVI. Uvek bismo našli način da sastavimo slagalicu, napravimo velelepni dvorac od peska, preskočimo lastiš, nacrtamo i obojimo bilo šta iz svog sveta mašte. Suština je da nerešivi problemi ne postoje. Svaki problem ima rešenje, samo bi trebalo posmatrati iz više uglova i pronaći ono pravo. Ako nam nije bilo teško da to učinimo nekada, zašto bi bilo sada? Sve je u našem pogledu na svet. Ako se beskrajno zabavljamo radeći nešto ( što nas suštinski ispunjava), nemoguće je da to ne pruži dobre rezultate. Ponekad ćemo u igri zvanoj život gubiti ( kao i u svakoj igri), a ponekad dobijati. Važno je da se setimo da nikada ne smemo da odustanemo!
OSMEH
Možda njime nećete uspeti da promenite svet, ali nikako ne dozvolite da svet promeni vaš osmeh! Setite se onih situacija kada ste kao mali plakali jer trenutno nemate nešto i trenutka kada bi vam odrasli momentalno "skrenuli pažnju" na nešto drugo, nešto lepo, bilo da je u pitanju osmeh neke vama veoma drage osobe, lep cvet, bilo šta! Verovatno ste istog trenutka počinjali da se smejete. Svaka situacija ima neku svoju vedriju stranu ili je barem možete "okrenuti na šalu" i osmehnuti se. Ništa ne košta, a puno znači, pre svega vama samima! Uvek postoji barem jedan razlog za čistu radost i jedan osmeh.
RADOZNALOST
Još uvek je svaki dan prilika da naučimo nešto novo. Ceo život je prilika da neprekidno učimo nove stvari. Ne obazirite se ukoliko vam kažu da ste "potpuno podetinjili" ukoliko odlučite da se sada oprobate u nečemu u čemu još uvek niste imali prilike. Veoma je važno da uvek imamo volju da učimo.
SNOVI
Ništa nije ostvareno što prethodno nije odsanjano! Znam da često deluje nerealno, ali pomislite : zar nije sve što vidimo, sve što postoji, najpre bilo ZAMIŠLJENO? Zar nije najpre postojalo u nečijoj glavi? Npr. slike, građevine... prvo imamo neku skicu, maketu, imamo zamisao... VIZUALIZUJEMO... a tek nakon toga krećemo u akciju ostvarivanja! Tako je sa svim ciljevima u životu. Zbog toga nikada ne bi trebalo da prestanemo da sanjamo!
Коментари
Постави коментар