Valentina Bozoki: Strpljenje i upornost su ključ uspeha!

Iako ima samo dvadeset godina i studentkinja je druge godine Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu na katedri za odevno inženjerstvo, moja sagovornica već je ostvarila mnogo svojih snova zahvaljujući radu i upornosti. Valentinu Bozoki upoznala sam zahvaljujući volontiranju, kao jednu od supervizora na manifestaciji "Serbia Fashion Week" na kojoj radi već četiri godine. Nedavno je na "Danima studenata" u Zrenjaninu, u čijoj je organizaciji i sama učestvovala, prvi put prikazala svoje modele, žensku kolekciju koja ostavlja bez daha. Kao i dosadašnji sagovornici bloga "In love with Art&Fashion", ova mlada talentovana devojka primer je da se ljubavlju, posvećenošću i strpljenjem najsigurnije korača ka vrhu. U ovom intervjuu razgovarale smo o manifestaciji Serbia Fashion Week, volontiranju ( budući da mi je stiglo nekoliko divnih mejlova nakon teksta o volontiranju na nacionalnoj nedelji mode), njenoj kolekciji i ljubavi kao najboljem "začinu" mode i života.

Kada si i zbog čega odlučila da radiš na manifestaciji Serbia Fashion Week?

- Zapravo sam jako mlada zakoračila u celu tu priču. Imala sam svega 16 godina kada sam krenula sa volontiranjem, a 19 godina kada mi je usledilo unapređenje. Primetili su moju posvećenost i ljubav prema ovom projektu i zato su me želeli u svom timu. Razlog zbog kojeg sam krenula da volontiram jeste moja radoznalost i moja večita želja za usavršavanjem. Prvu godinu našeg Fashion week-a sam dolazila kao gost i to je ostavilo na mene veliki utisak, bila sam oduševljena svetlima, modelima i samom organizacijom. Videla sam kako izgleda to kad si gost na takvom događaju, ali me je više zanimalo kako izgleda spremanje i organizacija tog događaja. Zanimalo me je šta je ’’iza zavese’’ i kako to sve funkcioniše.  Želela sam da vidim ono što nisam mogla da vidim kao gost, a to je značilo da se prijavim kao njihov volonter i proživim sve to i da na taj način dobijem odgovore na sva svoja pitanja. Dobila sam i više nego što sam mislila da ću dobiti.

Najpre si volontirala u backstage-u. Kakva su tvoja iskustva i možeš li podeliti sa nama neku anegdotu iz tog perioda?

- U backstage-u sam bila dosta sezona, sve do mog unapređenja, tako da ne znam odakle bih i počela. Jako lepe uspomene, dosta prijatelja i poznanika sam stekla tokom volontiranja sa kojima i dan danas pijem kafu i provodim vreme. Mogu reći da Fashion week stvarno spaja ljude i da je to ono što i održava ovu manifestaciju i hrani je. Iskreno, ja se sećam samo tih lepih iskustava. Bilo je svega, dosta se ljudi menjalo, dosta je bilo i kritičnih situacija gde je trebalo zaista brzo da reagujemo i uskočimo jedni drugima u pomoć, bilo je i neprijatnih situacija kao i svuda, ali za mene je to sve jedno veliko i lepo iskustvo. Anegdota je bilo stvarno mnogo i uglavnom su naše interne. Najslađa uspomena jeste kada je bio najveći Fashion week što se tiče broja dizajnera u novembru 2016. kada niko od nas nije stigao ni da jede, pa smo na kraju dana tako popadali i ležali jedno pokraj drugog ko siročići i još smo tu uzeli hranu koju smo našli (neotvorenu) i podelili bratski na jednake delove. Iskreno, bio je to jedan od najdražih obroka ikada. To veče smo ostali malo duže da bismo se ispričali jer nismo stigli da se vidimo ceo dan. Smejali smo se tako do kasno u noć. Jako dobra ekipa i meni najdraža od svih sezona.

Trenutno si jedan od supervizora na ovoj manifestaciji. Koja su sada tvoja zaduženja? Šta ti je na ličnom i na profesionalnom planu doneo angažman na najvećoj smotri mode u jugoistočnoj Evropi?

- Moja zaduženja su trenutno u potpunosti drugačija nego što su bila kad sam volontirala u backstage-u. Prva sezona mi je bila jako teška jer nisam znala šta treba da uradim u nekim trenucima, ali sam se opet jako dobro snašla jer sam se trudila da što više odradim i pomognem organizaciji. I zaista sam imala divnog mentora koji je moju koleginicu i mene mogu reći dobro obučio, odnosno obučila. Dosta smo naučile od nje i zaista nam je bila velika pomoć, uvek je bila tu za nas. Još uvek učim, dešavaju mi se i greške i neki sitni propusti ali ništa što nije rešivo. Koleginica i ja smo zaista jedan dobar tim i uskačemo jedna drugoj u pomoć kad god zatreba i kad negde zaškripi. Naša zaduženja oko organizacije počinju ranije od svakog sektora, mi krećemo sa radom do pet meseci ranije od same manifestacije i radimo bar još mesec dana posle manifestacije zbog sertifikata, opravdanja, dnevnika prakse i naše papirologije. Mi smo zadužene za ugovore sa školama, za praktikante, volontere i svakog čoveka koji učestvuje na neki način u ostvarivanju ovog projekta. Jako veliki sektor, jako velika i ozbiljna zaduženja. U profesionalnom smislu sam dosta napredovala, naučila sam raditi sa ljudima, shvatila šta znači strpljenje i kako reagovati u kritičnim situacijama. Bolje planiram vreme i opuštenija sam nego što sam bila, jer ovaj posao se ne može raditi ako si napet. FOKUS je jako bitan. Još pomeram granice, još imam da radim na sebi ali zaista primetim razlike za ovih godinu dana i nadam se da će ih tek biti. Dosta me je ovaj sektor, kao i sama organizacija, oblikovala i napravila me ovim što sam sada.

Šta je ono što te iznova vraćalo Serbia Fashion Week-u? Kome bi i zašto preporučila volontiranje na ovom događaju?

- Ljubav. Veliko mi je zadovoljstvo raditi za jednu ovakvu organizaciju, bilo kao volonter ili kao menadzer. Zadovoljstvo koje imam dok radim za Fashion week nikakav novac ne može nadoknaditi jer je ono daleko veće od bile koje materijalne dobiti. Volim biti okružena meni sličnim ljudima, volim da učim i vidim nove stvari, da upoznajem nove ljude i pričam sa njima. Ko nije bio ni jednom u ovoj organizaciji ne može da shvati kolika se ljubav i kakva se prijateljstva ovde rađaju. Ova organizacija ima srce i dušu, a to su ljudi u njoj. Svaka moja odrađena sezona ima svoju priču i svaki put me je vraćala baš ta moja radoznalost šta će biti sledeće sezone i šta mogu naučiti iz nje, kao i ljudi koje sam upoznala. Volontiranje bih preporučila svakome ko se pronašao u ovom tekstu i ko želi jedno ovakvo iskustvo, a znam da vas ima. Verujte mi, nećete se pokajati ni jednog trenutka. Usavršićete se u svakom pogledu i imaćete jedno nezaboravno iskustvo, upoznaćete sebi slične ljude i steći nove prijatelje, ako ne i buduće kumove!

U kom trenutku si se ti zaljubila u dizajn i od kada imaš ideju da kreiraš?

- Otkako sam prvi put uzela iglu u ruke kao mala da šijem haljinice za moje lutke znala sam koja će biti moja buduća profesija. Šijem otkako znam za sebe, čak sam i kao mala dobila jednu malu dečju mašinu za šivenje koja je još uvek u životu i čuvam je kao jako dragu uspomenu. Crtanje, šivenje i eksperimentisanje u oblačenju i šminkanju me je oduvek privlačilo. Uvek su mi se divili za smelost što se tiče oblačenja i šminkanja, kao i zbog mojih velikih ambicija u tim godinama. Ljubav prema kreiranju se javila jako rano, ali tek sad sam počela da ubiram prve plodove truda i rada nakon svih ovih godina. Godinama unazad sam radila preko leta da bih napravila svoju radionicu, ona je sad pri kraju ali uvek treba ulagati i još imam dosta da učim. Sad se pokazalo da je pravo vreme da krenem i ja sam tu priliku ugrabila, napokon sam skupila hrabrost i samo počela. 

Šta te posebno inspiriše? Kakve žene zamišljaš u svojim modelima?

- Nepravilni oblici, trouglovi, detalji i printovi koji imaju neku snagu i značenje. Obožavam istoriju i mitologiju, tako da inspiraciju tražim i u njihovom kulturnom nasleđu koju samo prilagodim današnjici. Takođe sam veliki zaljubljenik u futuristiku, zato i volim nepravilne oblike jer tako doživljavam budućnost. U svojim kreacijama zamišljam smele žene koje nemaju strah da iznesu nešto što je drugačije, koje imaju tu snagu izraženu na licu ili kroz njihov hod i stav. U poslednje vreme dobijam dosta pozitivnih komentara i od muškaraca koji bi želeli da pokrenem i muške kolekcije, tako da sam razmišljala i o tom poduhvatu. Jako mi je drago zbog toga što nisu podeljena mišljenja i da se moj dizajn sviđa i muškoj i ženskoj populaciji. Zato ću se potruditi da radim na tome da proširim tržište i da svi mogu da priušte komad moje kreacije.

Nedavno si na „Danima studenata“ u Zrenjaninu održala svoju prvu reviju. Kakvi su utisci?

- To je upravo onaj prvi plod koji sam spomenula. Imala sam pre toga sašivene svoje kreacije i nosila sam ih, ali ovo je prvo moje javno izlaganje i prva kolekcija koja je namenski napravljena. Moj prvi veliki korak napred. Jako sam ponosna kako je to sve ispalo s obzirom na to da je u pitanju revija jedne studentkinje. Dobila sam toliko pozitivnih komentara kako je revija bila totalno drugačija od ostalih koje su do tada bile izlagane od strane studenata. Iako sam ove godine bila najmlađi učesnik, ostavila sam jako dobar utisak na sve prisutne. Prilazili su mi ljudi koji dolaze već godinama kao gosti na reviju studenata i govorili kako je moja odrađena na nivou nekog ko je godinama u toj priči, a ne da je samo početnik. Ti pozitivni komentari su me pogurali napred i zato ozbiljnije planiram da se bavim dizajnom i da širim tržište.

Takođe, bila sam jedan od organizatora ’’Dana studenata’’ i radila tehnički deo priprema za revije. Sve što ste videli tad je bila moja zamisao i zahvalila bih se ljudima koji su me maksimalno podržali i koji su mi pomogli pri realizaciji svega toga. Zahvalila bih se i ljudima koji su prepoznali potencijal u meni i bili moji generalni sponzori kao i sponzori cele revije studenata. Zahaljujući svojoj energiji upoznala sam ljude koji su sanjari kao i ja i tako smo napravili jedan mali ’’Dream team’’. Zaista dosta planiramo i očekujte velika iznenađenja! Još bih samo rekla hvala ljudima bez kojih ne bih mogla realizovati ovu reviju, a to je Rotary Club Sremska Mitrovica i mom mentoru koji je garantovao za mene. Nadam se da sam ispunila vaša očekivanja! 

Kakvi su tvoji planovi kada je reč o modi? Kako vidiš sebe za deset godina?

- Želim da jednog dana budem kreativni urednik ili asistent neke modne kuće, a zatim da otvorim svoj atelje i modnu kuću. Hoću da radim ono što volim i ono u čemu sam dobra, tako da su planovi što se tiče modne industrije i više nego veliki i ja ću se truditi da se ispune! Sve se dešava kada je pravo vreme, a strpljenje i upornost su ključ uspeha. Kao što vidite ambicija i želja su tu, sad samo čekamo da vreme učini svoje!