LEPOTA U NAMA I SVEMU OKO NAS

Šta je za vas lepota? Možda je to onaj poseban osećaj kada u potpunosti prihvatimo sebe. Kada počnemo da shvatamo da nas okruženje doživljava upravo onako kako mi doživljavamo većinu stvari oko sebe. Šta to zapravo znači?

Sigurno ste primetile da ljudi (kao i mi same) najrađe biraju društvo onih ljudi koji im 'stavljaju' osmeh na lice. Onih koji su puni energije koju su spremni da podele, onih čiji su zagrljaji iskreni i topli, onih koji uvek pronađu reči podrške čak i u trenucima kada ih ne pronalaze za sebe. Ljudi koji zrače pozitivnom energijom jesu oni ljudi koje doživljavamo lepim. Često to zaista nema nikakve veze sa njihovim fizičkim nesavršenostima.

Biću iskrena: još uvek radim na tome da u potpunosti prihvatim i zavolim sebe. To je proces kroz koji verovatno prolazi svaka od nas. Nisam svakodnevno zadovoljna svojim odrazom u ogledalu. Nisam svakodnevno zadovoljna ni stanjem svog duha. Ali, upravo zbog toga, nastojim da što bolje upoznam sebe. Da prihvatim sebe da bih, naposletku, mogla iskreno da kažem da sam zavolela sebe. U svakom smislu te reči.

Kada prihvatimo sebe, nemamo problem da izađemo iz kuće i onda kad nismo savršeno skockane, da se nebrojeno puta pojavimo u istoj haljini koja uvek iznova izgleda spektakularno jer su osmeh na licu i sjaj u očima iskreni. Prihvatanje sebe dolazi sa osećajem da smo sačuvale onu dečju radoznalost i ljubav prema svetu jer ono što vidimo, ogledalo je nas samih. Zbog toga nastojim da u svakom danu pronađem barem jedan razlog za osmeh koji će me učiniti lepom i kada nisam našminkana, da 'ugrabim' barem jedan trenutak čiste radosti sa najdražima, da pronađem inspiraciju u neotkrivenim uličicama nekog grada ili novoj knjizi. Da vidim lepotu oko sebe kako bih uspela da je sačuvam i u sebi.

I zaista, kada želimo da radimo na sebi, kako sam negde pročitala, trebalo bi da „krenemo od biblioteke“. Zapravo, od svega onoga što hrani dušu. Od onoga što će obezbediti lepotu u nama. Lepota je nešto što zrači iz nas, nije toliko povezana sa spoljašnjim faktorima kako smo često skloni da mislimo. Nije u savršenoj nijansi karmina ili odgovarajućim potpeticama. Crveni ruž neće uvek uspeti da sakrije činjenicu da nam osmeh nije iskren, da smo umorne i „prazne“. Niti će bilo koja šminka na svetu uspeti da sakrije umor i grč na licu.

Zbog toga se trudim da svakodnevno odvojim barem neko vreme samo za sebe. Za neke od svojih omiljenih aktivnosti.  Ponovno čitanje omiljenih knjiga ili uživanje u stranicama nekog novog romana, šetnja u prirodi, razgovor sa prijateljima i pisanje koje je zapravo, razgovor sa sobom.

Nastojim da se fokusiram na pozitivno i da izbegnem negativno komentarisanje drugih ljudi ili uopšte učestvovanje u takvim razgovorima. Osmeh je lekovit. Šale na svoj račun su lekovite. Dragi ljudi sa kojima provodimo vreme u nekim lepim aktivnostima leče dušu. Čitanje nam daje neku novu perspektivu. Boravak u prirodi nas vraća sebi. Putovanja nas upoznaju sa svojom dušom i daju kreativne ideje. Druženje sa pozitivnim ljudima od kojih možemo da učimo i uz koje rastemo je nešto najbolje što možemo uraditi za svoju unutrašnju lepotu.

A sve što je u duši, reflektuje se i na licu, u pogledu i osmehu. Osećaj čiste radosti i zadovoljstva sobom je nezamenjiv. Zbog toga kod nekih ljudi ne primećujemo nikakve nesavršenosti i sitne nedostatke. Zato što uvek imaju osmeh koji razoružava. Gledaju u oči i slušaju. Sijaju u čemu god da se pojave. To je ono što neki nazivaju čudesnom harizmom koja osvaja.

Lepota u nama i lepota u svemu što nas okružuje su neraskidivo povezane. Kada svoj duh hranimo dobrim i kvalitetnim sadržajem, lepota stanuje u našoj duši, pa smo u stanju da je prepoznamo i u drugim ljudima i pojavama. Obraćamo pažnju i na najsitnije detalje kraj kojih možda neki ljudi neopaženo prolaze. I obratno. Kada se fokusiramo na dobro i lepo, zračićemo lepotom i mi same. 

Naravno da ćemo čak i u tom slučaju imati trenutke, možda i periode nesigurnosti. Ali, sve je to deo procesa. Važno je da znamo šta je ono u čemu istinski uživamo i šta nas vraća sebi. Da pokušamo da pronađemo makar delić vremena za aktivnosti koje nas opuštaju i hrane naš um i duh. Da korak po korak upoznajemo sebe. Da nastojimo da, pre svega, budemo osobe sa kojima je zabavno provoditi vreme i razgovarati. Na taj način učimo i kako da ono što su naše vrline stavimo u prvi plan, a da male nedostatke ( koje sve imamo) uspešno prikrijemo.

Svaka od nas ponekad ima „loš dan“. Kao i teške trenutke koji ne ostavljaju dovoljno prostora čak ni da razmišljamo o tome da li smo i koliko smo lepe. Potpuno je isto i sa devojkama i ženama koje gledamo na tv-u ili na stranicama modnih magazina. You will never look like the girl in the magazine. The girl in the magazine doesn't even look like the girl in the magazine. Ne zaboravite. Ali, dok negujemo svoj duh, sjaj u očima neće izostati, a zarazna pozitivna energija koju emitujemo, nikoga neće ostaviti ravnodušnim!