Sumiranje utisaka, novogodišnje odluke i šta sa njima?

Decembar se bliži kraju. Neki su euforični, neki nostalgični. Sasvim prihvatljivo za ovo doba godine. Ipak, ne pronalazim se ni u jednoj od te dve grupe. Nemam osećaj da dolazi Nova godina kao neki poseban dan ili novi ciklus života. Nisam u pretprazničkoj groznici što nikako ne znači da se ovom dobu godine ne radujem. Naprotiv! Nisam ni nostalgična. Čuvam ono najlepše što se tokom ovih dvanaest meseci desilo u nekom kutku svog srca. Ono ružno zaboravljam. Kao i na kraju svakog dana, svakog meseca, kao i svake godine. Jer, ono što vredi ostaje. Ono što je nestalo, možda zapravo i nije bilo tu. Ali, svejedno, bolje da ostane u lepom sećanju. Zbog nas samih. I zbog nekih budućih...ljudi, situacija, izazova, radosti, inspiracija. 

Dugo nisam pisala. ( Za nas kojima je pisanje u krvi, mesec dana je preeedugoo, zaista!)

Sumirajući utiske setila sam se svih vas koji možda, ovog trenutka, baš kao ni ja, još uvek nemate pojma gde ćete provesti "najluđu", novogodišnju noć... ne znate da li ćete biti potpuno sami, u svom stanu, sa društvom na nekom trgu, da li ćete možda baš tu noć provesti radno... da li ćete, možda, sticajem okolnosti, biti daleko od svojih najmilijih... Odlučih da napišem nešto baš vama, ali i svima onima koji veruju da je svaki dan novi početak i razlog za sreću, a ne samo i isključivo prvi januar.

Da je svaki dan novi početak osvedočila sam se mnogo puta ove godine. Takođe sam se našla oči u oči sa jednom istinom: svakodnevno možemo biti srećni ukoliko razlog za sreću nikada ne prestanemo da tražimo. I ako umemo da ga pronađemo u svemu. Toliko novih početaka je bilo! U aprilu sam napravila svoju prvu web stranicu In love with Art and Fashion, kojoj je izgleda ipak bilo suđeno da na kraju završi na adresi blogspot.rs , ali me to nikako i nikada neće sprečiti da PIŠEM sve dok dišem! Ipak, proces kreiranja svog sajta bilo je nazaboravno iskustvo na kom sam beskrajno zahvalna. Žalim samo za nekim nesačuvanim tekstovima poput onog o fenomenalnoj izložbi "Zaostavština Olje Ivanjicki" u Istorijskom muzeju Srbije, ( koja je, bar prema mom mišljenju, obeležila godinu za nama kad je reč o umetnosti) mjuziklu "Ljubav i moda" ili reviji Suzane Perić na ovogodišnjem Belef-u. Ali, uverena sam u to da nam godina pred nama donosi bezbroj događaja u slavu umetnosti i kulture o kojima će se, i te kako, pričati! Kao i svi koji pišu, imala sam "krizni period", ali me sećanje na obećanje koje sam sebi dala u martu ove godine na Blog Open-u: da ću zauvek imati blog i pisati makar iz hobija, uvek vrati na pravi put. Pretpostavljate, blog i pisanje nisu "novogodišnja" , već odluka koju donosim svakodnevno. Ljubav koja iz dana u dan samo raste. Nikada nemojte odustajati od svoje strasti jer tako odustajete od sebe. 

Svakodnevno biramo. Iako često možda nismo ni svesni toga. Možemo se fokusirati na one najbolje stvari kojih uvek ima , a takođe možemo učiniti i najmanji korak ka promeni svega onoga što nas sputava i što predstavlja problem za naše okruženje.Izbor uvek postoji. Ne volim da sumiram utiske jer to svakoga od nas dovodi najčešće do zaključka da nismo dovoljno dobri i da je štošta moglo drugačije. Iz istog razloga nikada ne pravim tzv. "novogodišnje odluke" niti "to do liste" jer se generalno ježim od "must have" stvari i trendova.  Samo se trudim da svakodnevno svesno biram sreću. Da izmamim po neki osmeh, da inspirišem i "prodrmam", u najpozitivnijem smislu. Mejlovi koje sam dobijala od nekih ljudi kojima je moj blog u bilo kom trenutku značio, pregršt divnih trenutaka sa prijateljima i porodicom i činjenica da ni sada, posle svega, ne pomišljam na odustajanje dovoljni su da budem zadovoljna svakim danom protekle godine i unapred zahvalna na svim danima naredne. Nekada zaista nije potrebno puno. Emocije koje izazivate u ljudima su ono što se zauvek pamti. Možda vam se čini da niste uradili najveću , najvažniju stvar na svetu i da nemate ni jedan jedini razlog da budete ponosni na sebe, ali to je najčešće samo subjektivni utisak jer smo skoro svi skloni preispitivanju i čuvenom "uvek može bolje". Ali, dovoljno je da znate da ste dali najbolje od sebe. U tom slučaju, sigurno nije moglo bolje. U tom slučaju, sve je onako kako bi ( iz ko zna kog razloga?!) trebalo da bude. 

Koliko god da sam PROTIV sumiranja utisaka, "to-do lista" i novogodišnjih rezolucija, toliko sam uvek ZA želje i snove! Kada prestanemo da želimo, prestajemo da živimo! Ja vam svoju najveću želju za 2018. godinu neću otkriti jer verujem da ćete u narednim tekstovima i sami sve shvatiti (prepustiću da dela govore), ali ću vam preporučiti da svoju najveću želju vizualizujete u ponoć i da u nju, od tog časa, svim srcem verujete! Zapamtite : usmerena energija se uvek vraća! Ne žalite za prošlim, već uvek verujte u ono što dolazi! Dolaze nam neke dobre stvari, znam to.