Kako da nosite garderobu, a ne ona vas?

Modni magazini, modni blogovi, tv emisije o modi, instagram profili poznatih puni su ideja i saveta za odevne kombinacije i redovno nas informišu o tome šta je to u tekućoj sezoni u trendu. Ukoliko i poželim da određene trendove iskopiram, to uglavnom prođe nekako neslavno...da ne kažem, nezapaženo. Možda je zaista najbolje one trendove koji nam privuku posebnu pažnju i one u kojima zaista možemo da vidimo sebe, samo uklopiti u svoj, već izgrađen stil. Hm...stil...Neki kažu da se sa stilom rađa, dok drugi tvrde da se stil „uči“. Definitivno sam pobornik teze da se stil gradi, menja sa godinama baš kao što se menjamo i mi. To mi se nekako i čini kao vrlo logično objašnjenje. Verujem u onu čuvenu kako odelo ne čini čoveka, ali je i te kako moćno sredstvo kojim o sebi šaljemo određenu poruku, ali, još više verujem da o našem kompletnom izgledu mnogo više govori način na koji zračimo nego način na koji se oblačimo. I sama sam imala milion situacija kada mi se činilo da sam sve savršeno uklopila, a da je ipak ono što nosim ostalo neprimećeno, kao i obrnutih situacija, kada sam u žurbi izlazila iz stana ne vodeći preterano računa o tome da li sam sasvim adekvatno ispratila neki dress code, a da pritom nikada nisam dobila više komplimenata na račun svog izgleda.

Happy girls are the prettiest!

- Audrey Hepburn

Oh, da, njegovo Veličanstvo- Osmeh, ponekad je zaista sasvim dovoljan aksesoar. OK, priznajem, ovo je možda malo subjektivno- zaista nisam ljubitelj nikakvog nakita, a ako se za nešto i odlučim, to najčešće bude neki prsten ili vrlo jednostavna ogrlica. Za mene u svemu što ima veze sa modom važi pravilo: manje je više. Volim sve što je jednostavno i svedeno, obožavam minimalizam! Kad smo već kod osmeha, to je zaista jedini detalj bez kog ne izlazim iz kuće, jer, znate već...nikada ne znate ko bi se mogao zaljubiti u vaš osmeh. Tu je naravno i onaj poseban sjaj u očima koji proizvode samo posebni trenuci radosti, onaj sjaj koji ne mogu nadomestiti ni najbolja senka za oči, ajlajner ili maskara. Kada kod mene taj sjaj izostane, stavim naočare za sunce koje inače i nosim samo u takvim prilikama.

Beauty begins the moment you decide to be yourself!

-Coco Chanel

Kao što rekoh, smatram da se stil gradi. Pre svega, kao i sve drugo – upoznajući sebe. Vrlo je bitno da nastojimo da što bolje upoznamo sebe u svakom smislu kako bismo izgradili sopstvenu estetiku i svoja „modna pravila“ i postali autentični. Ako se vratimo čak i neki vek unazad, primetićemo da neke od slavnih holivudskih lepotica nisu žene koje su konzumirale, već žene koje su kreirale trendove i imale neki sasvim lični znak prepoznatljivosti, tj. autentičnost. Znate ono kada za nekoga kažemo da ne bismo ni mogli da ga zamislimo drugačije jer je kao takav kakav jeste potpuno svoj i originalan bez obzira na bilo šta što često surova, modna industrija nameće kao must have. Crna je definitivno must have color , pa ipak, osim čuvene male crne haljine i nekoliko blejzera, u svom garderoberu gotovo da nemam ništa crno, a čini mi se da ljudi koji me dobro poznaju u crnom ne mogu ni da me zamisle. Volim da se igram bojama, iako uvek preferiram nežne, pastelne, svetle boje i obavezno- belu. To su jednostavno boje mog senzibiliteta i energije koju emitujem.

In order to be irreplaceable, one must always be different.

-Coco Chanel

Dakle, jedina pravila koja prihvatam bi mogla da budu- upoznati sebe, biti potpuno svoj i biti drugačiji. Smeta mi uniformisanost i to što na ulicama sve ređe viđam originalne odevne kombinacije. A svako od nas je toliko poseban takav kakav jeste i svi imamo potpuno različite naklonosti, senzibilitete, inspiracije, želje i ideje. Samo nedostaje malo više smelosti da to i pokažemo.
Još jedna modna predrasuda je i ona o ceni i vrednosti različitih odevnih komada. Naravno, priznajem da mi, kao i većini žena, nije žao da dam poslednji dinar za dobru tašnu i cipele ( hm, dobro, meni ni za savršeno skrojenu haljinu, dobar mantil ili kaput), ali nikako nisam pristalica preterivanja ni nošenja natpisa nekog modnog brenda na čelu. Takođe, radije ću poneti odevni komad nekog dobrog domaćeg brenda nego neki fake komad svetski priznatog modnog brenda samo zbog natpisa. Duboko verujem da je to odraz kulture, vaspitanja i obrazovanja. Svakako, svako se ponosi onim što ima i to je potpuno u redu. Mislim da ipak moda ne bi trebalo da ide ispred ove tri navedene stavke, već samo da ih dopunjava i bude šlag na torti.  Uostalom, nije ni malo privlačno videti preterano skupe krpice na ne baš toliko „skupoj“ osobi. Ovim ne želim da kažem kako odelo ne čini čoveka jer stil i te kako prezentuje ličnost, već želim da napomenem da vrednost krpica na nekoj osobi ne govori nužno i o vrednosti ličnosti, tj. o ljudskim i drugim važnim kvalitetima te osobe. To se u današnje vreme, nažalost, često poistovećuje. Ali, na sreću, jedno se nikada neće promeniti: ljudi sa predivnim osmehom, zaraznom pozitivnom energijom, širokim dijapazonom interesovanja, šarmom i inteligencijom, uvek će blistati kako god bili odeveni.
Zato, radite na sebi, okružite se pozitivnim ljudima, budite svakodnevno inspirisani kvalitetnim sadržajima i svakog jutra navucite osmeh! Tako ćete sigurno uspeti da nosite garderobu, a ne ona vas, jer, ne zaboravite- Look for the woman in the dress. If there is no woman, there is no dress.